Možda je ovo najčešća moguća greška kod sportista u preranom davanju dozvole za povratak u trenažni proces. Najčešća repovređivanja ovih mišića su posledica loše procene nas stručnjaka.

Danas je mnogo lakše odrediti vreme započinjanja treninga (startuje se sa individualnim treningom) zbog mogućnosti pedantnog praćenje „zatvaranja defekta“ u mišićnom tkivu putem ultrazvučne dijagnostike kao i položaju vezivnih vlakana u samom procesu stvaranja ožiljka.

 

Fizikalna terapija – neophodna terapija

 

Fizikalna terapija je neophodna u  bržem i boljem formiranju ožiljka, a po potrebi se može uraditi i CT i MR dijagnostika. Zbog dinamike snimanja i praćenja, prednost dajem ultrazvučnoj dijagnostici mekih tkiva jer se može ponoviti od 2-3 puta u periodu od 3 nedelje. Predlažem linearnu sondu sa frekvencijom u dijapazonu od 7,5-18 MHz. Ultrazvuk ne raditi prečesto zbog poznatih štetnih dejstava koje česta i preduga ekspozicija mogu izazvati.

 

Prisustvo hematoma

 

Obratiti pažnju da li navedenu povredu prati stvaranje ili prisustvo hematoma, a ako je on veći od 5cm ja lično imam odlična iskustva sa punkcijom i davanjem ili kortikosteroida ili kolagena u zonu punktata. Preferiram u ovoj ordinaciji ultrazvučni unos kolagena u nanotehnologiji lokalno bez davanja injekcija kolagena – zbog više uboda, potencijalno bolno i traumatično za pacijenta.

U zavisnosti od veličine parcijalne rupture i da li je prati ozbiljniji hematom, kidanje mišićne fascije ili ne, uz najbolju moguću fizikalnu terapiju zavisi i brzina oporavka (od 7-8 dana pa sve do par meseci kod teških slučajeva do potpunog oporavka).

 

Na šta treba posebno obratiti pažnju?

 

Poseban oprez zaslužuju pacijenti kod kojih se kidanje vlakana u određenom mišiću ponavlja dva ili više puta i tu se mora povesti računa o dodatnim ispitivanjima, čitavoj paleti, da bi se što tačnije došlo do razloga koji dovode do ovog stanja, a posebna pažnja kod sportista se posvećuje u situacijama samopovredjivanja (trčanje, promena pravca prilikom šuta, kod dugih dodavanja lopte i sl.).

Nekada je uzrok tome oštećenje građe mišića (belančevina) koje organizam koristi da bi u dodatnom procesu stvorio od njih šećere (glukozu). Tako mišići postaju skloni povređivanju.