Meniskus je jedan od ključnih delova kolena koji ima značajnu ulogu u njegovom pravilnom funkcionisanju. Ovaj hrskavičasti deo kolena, u obliku polumeseca, nalazi se između bedrene kosti (femura) i golenjače (tibije). Njegova osnovna uloga je amortizacija udaraca, stabilizacija pokreta i raspoređivanje opterećenja pri svakodnevnim aktivnostima, kao što su hodanje, trčanje i skakanje.
Povrede meniskusa predstavljaju jednu od najčešćih povreda kolena i mogu pogoditi svakoga, bez obzira na godine ili nivo fizičke aktivnosti. Iako se najčešće javljaju kod sportista, posebno onih koji se bave sportovima sa naglim pokretima ili promenama pravca, povrede meniskusa mogu se javiti i kod starijih osoba usled degenerativnih promena.
Šta je meniskus?
Meniskus je hrskavica specifičnog oblika koja se nalazi unutar kolenskog zgloba. Svako koleno ima dva meniskusa – unutrašnji (medijalni) i spoljašnji (lateralni). Njihova glavna funkcija je da apsorbuju opterećenja, smanjuju trenje između kostiju i omogućavaju glatke pokrete kolena.
Meniskusi deluju kao amortizeri, štiteći zglob od direktnog pritiska i obezbeđujući stabilnost kolena. Kada meniskus pravilno funkcioniše, omogućava nam bezbolno obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput čučnja, penjanja uz stepenice ili trčanja.
Kako nastaju povrede meniskusa?
Povreda meniskusa može nastati usled različitih okolnosti. Najčešći uzroci su:
- Sportske aktivnosti: nagli pokreti, uvrtanja kolena ili nepravilno doskakanje pri sportovima poput fudbala, košarke, rukometa ili tenisa.
- Direktan udarac: povreda usled snažnog udarca ili pada direktno na koleno.
- Degenerativne promene: kod starijih osoba, usled slabljenja strukture meniskusa zbog starenja i prirodnog trošenja hrskavice.
Vrste povreda meniskusa
Povrede meniskusa se klasifikuju:
- Na osnovu mesta gde nastaju:
- Spoljašnja trećina (najbolje prokrvljena, tzv. „crvena zona“)
- Srednja trećina (manje prokrvljena zona)
- Unutrašnja trećina (deo u kojem nema krvnih sudova, poznata kao „bela zona“)
- Na osnovu položaja:
- Prednji, srednji ili zadnji deo meniskusa
- Na osnovu tipa rascepa:
- Vertikalni, radijalni, horizontalni ili kompleksni rascepi.
Povrede meniskusa – simptomi
Pravovremeno prepoznavanje simptoma povrede meniskusa je od najveće važnosti za brzo i uspešno lečenje. Simptomi mogu varirati, ali najčešće uključuju:
- Bol u kolenu koji se pojačava pri savijanju ili opterećenju
- Otok oko kolena
- Osećaj ukočenosti ili nestabilnosti kolena (osećaj da će koleno popustiti ili “beži”)
- Nemogućnost potpunog savijanja ili ispravljanja kolena
- Česti osećaj „zaključavanja” ili „preskakanja” u zglobu
Ako prepoznate ove simptome, važno je što pre se obratiti specijalisti za fizikalnu medicinu ili ortopediju.
Meniskus bol – šta treba da radite?
Kada dođe do bola zbog povrede meniskusa, preporučuju se sledeći koraci za ublažavanje simptoma:
- Mirovanje: Izbegavajte aktivnosti koje pogoršavaju bol i dodatno opterećuju koleno.
- Krioterapija: Standardni medicinski postupak koji se preporučuje u prvih 48 sati nakon povrede meniskusa, jer pomaže u smanjenju bola, otoka i lokalne upale tako što dovodi do vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova), čime ograničava razvoj hematoma i edema u tkivu.
- Obloge: Primena obloga od komove rakije razblažene vodom tradicionalna je metoda koja može pomoći u kratkotrajnom smanjenju bola i ublažavanju otoka zbog svojih rashlađujućih i protivupalnih svojstava.
Ukoliko se simptomi ne smire ili pogoršaju nakon nekoliko dana, neophodno je javiti se lekaru.
Dijagnostika povrede
Dijagnostika povrede meniskusa obično uključuje specijalistički pregled, detaljnu anamnezu, kao i savremene dijagnostičke metode:
- Ultrazvučni pregled: Omogućava brz, precizan i bezbolan pregled stanja meniskusa. Ordinacija Dr Rodić je posebno specijalizovana za ultrazvučnu dijagnostiku koja važi za najefikasniju i najprecizniju dijagnostičku metodu kod povreda ovog tipa.
- Magnetna rezonanca (MRI): Koristi se u složenijim slučajevima kada je potrebna detaljnija procena oštećenja meniskusa i ostalih struktura u kolenu.
Na osnovu dijagnostičkih rezultata lekar će odrediti najbolji plan lečenja.
Meniskus kolena prirodno lečenje
Prirodno lečenje meniskusa preporučuje se kod lakših povreda, kao dopuna konvencionalnoj terapiji ili u početnim fazama povrede. Prirodne metode uključuju:
- Primena hladnih obloga za smanjenje otoka
- Upotreba biljnih krema ili obloga koje ublažavaju bol i upalu
- Lagane vežbe istezanja i jačanja mišića oko kolena
- Ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama (kurkuma, đumbir, omega-3 masne kiseline)
Važno je da prirodno lečenje sprovodite uz konsultaciju sa lekarom, jer nepravilno ili samostalno lečenje može pogoršati stanje.
Konzervativno i operativno lečenje povrede meniskusa
U zavisnosti od težine povrede, pristupa se konzervativnom ili operativnom lečenju:
Konzervativno lečenje
Podrazumeva fizikalnu terapiju, specifične vežbe za jačanje mišića kolena, kao i lekove za smanjenje bola i otoka. Preporučuje se za manje ozbiljne povrede meniskusa.
Operativno lečenje (Artroskopija)
Artroskopska operacija meniskusa koristi se kod težih povreda. Ovom minimalno invazivnom metodom hirurg pristupa zglobu kroz male rezove i specijalnim instrumentima reparira ili uklanja oštećeni deo meniskusa. Ova metoda omogućava brži oporavak i manji postoperativni bol.
Oporavak i prevencija novih povreda
Oporavak nakon povrede meniskusa obično traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od težine povrede i odabrane metode lečenja. Važno je pridržavati se saveta lekara, redovno sprovoditi fizikalnu terapiju i postepeno povećavati opterećenje.
Za prevenciju novih povreda preporučuje se:
- Redovno vežbanje za jačanje mišića nogu
- Održavanje zdrave telesne težine
- Izbegavanje naglih pokreta i prevelikog opterećenja kolena
- Nošenje odgovarajuće obuće tokom fizičkih aktivnosti
Pravovremena dijagnoza i adekvatan tretman ključni su za oporavak od povrede meniskusa. Ako sumnjate na povredu, obratite se stručnjacima u ordinaciji Dr Rodić gde ćete dobiti stručnu pomoć i najbolju moguću negu za brži povratak aktivnom životu.
Dr Goran Rodić je renomirani svetski stručnjak sa više od 30 godina iskustva u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1983. godine, a specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije završio je 1988. godine. Sa 30 godina postao je načelnik službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije, kao najmlađi načelnik u istoriji te institucije.
Punih 11 godina proveo je u FK Partizan kao prvi stalno zaposleni lekar od osnivanja ovog kluba, a kao sportski lekar radio je i u fudbalskim klubovima u Kini i Saudijskoj Arabiji gde je pružao medicinsku pomoć i članovima kraljevske porodice.
Više od 20 godina je lekar Narodnog pozorišta u Beogradu, osam godina je radio kao lekar pozorišta na Terazijama, šest godina kao lekar nacionalnog ansambla „Kolo“.
Višedecenijskim usavršavanjem i specijalističkim radom na klinikama, u institucijama i sportskim klubovima u zemlji i svetu stekao je retko kvalitetnu ekspertizu u dijagnostikovanju oštećenja i lečenju povreda lokotmotornog sistema, stanja vezanih za reumatološke i degenerativne procese i komplikacije u zglobovima, zglobnim kapsulama, tetivama, ligamenatima, mišićima i meniskusima.
Jedan je od začetnika ultrazvučne fizijatrijske dijagnostike u Srbiji i vodeći autoritet u ovoj oblasti.
