Šta je Bekerova cista?
Bekerova cista, poznata i kao poplitealna cista, predstavlja nakupljanje tečnosti iza kolena. Ova cista se formira kada višak sinovijalne tečnosti prodre u burzu (sluznu kesicu) u zadnjem delu kolena, uzrokujući otok i nelagodnost.
Najčešće se javlja kod osoba koje imaju povrede kolena ili hronične bolesti zglobova, poput osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.
Uzroci nastanka Bekerove ciste
Bekerova cista nije bolest sama po sebi, već rezultat drugog problema u kolenu. Najčešći uzroci uključuju:
- Osteoartritis – Degenerativne promene u hrskavici kolena mogu izazvati pojačanu proizvodnju sinovijalne tečnosti.
- Reumatoidni artritis – Hronična upala u kolenu može povećati količinu tečnosti u zglobu.
- Povrede kolena – Ligamentarne povrede, meniskusne lezije ili oštećenja hrskavice mogu dovesti do povećanja intraartikularne tečnosti i stvaranja ciste.
- Infekcije ili upale u kolenu – Retko, ali moguće, infekcije mogu doprineti pojavi Bekerove ciste.
Simptomi Bekerove ciste
Simptomi mogu varirati u zavisnosti od veličine ciste i osnovnog uzroka njenog nastanka. Najčešći simptomi su:
- Otok i ispupčenje iza kolena, koje može biti vidljivo i pod rukom opipljivo.
- Osećaj ukočenosti i zategnutosti u kolenu, naročito pri pokretima.
- Bol u zadnjem delu kolena, koji može ići niz potkolenicu.
- Otežano savijanje ili ispravljanje noge.
- Povremeno pucanje ili curenje tečnosti iz ciste, što može izazvati oticanje lista i bol (što može podsećati na duboku vensku trombozu).
Kod nekih osoba Bekerova cista može biti potpuno asimptomatska i otkriva se slučajno, prilikom pregleda kolena zbog drugih tegoba.
Dijagnostika Bekerove ciste
Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, označena je šifrom Bekerova cista MKB M71.2.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih metoda, među kojima su:
- Ultrazvuk kolena – Brza i neinvazivna metoda koja omogućava vizuelizaciju ciste i razlikovanje od drugih masa.
- Magnetna rezonanca (MR) – Koristi se u slučajevima kada je potrebno detaljnije ispitati strukturu kolena i isključiti druge uzroke bola i otoka.
Ultrazvuk je često prva i najpouzdanija metoda za potvrdu dijagnoze.
Lečenje Bekerove ciste
Lečenje zavisi od veličine ciste, prisutnih simptoma i osnovnog uzroka njenog nastanka. Opcije uključuju:
1. Konzervativno lečenje
Ako cista ne izaziva veće tegobe, primenjuju se metode za smanjenje bola i upale najčešće pomoću nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) kao što su ibuprofen ili diklofenak.
2. Punkcija i aspiracija tečnosti
Ako cista uzrokuje bol i nelagodnost, lekar može izvući tečnost iz nje pomoću tanke igle (aspiracija). Ova metoda često donosi trenutno olakšanje, ali postoji mogućnost da se cista ponovo napuni tečnošću.
3. Injekcija kortikosteroida
Kortikosteroidne injekcije mogu smanjiti upalu u kolenu i smanjiti proizvodnju sinovijalne tečnosti, čime se može smanjiti veličina ciste.
4. Hirurško uklanjanje
U retkim slučajevima, ako su simptomi uporni i konzervativno lečenje ne pomaže, može se razmotriti hirurško uklanjanje ciste. Ova metoda se najčešće koristi kod osoba sa hroničnim artritisom ili ponavljajućim cistama.
Moguće komplikacije
Iako Bekerova cista nije opasna po život, može izazvati komplikacije, poput:
- Ruptura ciste – Ako cista pukne, tečnost može izazvati otok i crvenilo u potkolenici, što može ličiti na trombozu.
- Hronična bol i ukočenost – Ako se osnovni problem u kolenu ne leči, simptomi mogu postati hronični.
- Pritisak na krvne sudove i nerve – Velike ciste mogu vršiti pritisak na okolne strukture, izazivajući dodatne probleme poput utrnulosti ili slabosti noge.
Kako sprečiti nastanak Bekerove ciste?
Prevencija je usmerena na očuvanje zdravlja kolena i smanjenje rizika od upale i povreda:
- Održavanje zdrave telesne težine kako bi se smanjilo opterećenje na zglobove.
- Redovno izvođenje vežbi za jačanje mišića kolena i poboljšanje fleksibilnosti.
- Pravovremeno lečenje povreda kolena kako bi se smanjila mogućnost razvoja hroničnih problema.
- Korišćenje odgovarajuće obuće koja pruža stabilnost i podršku zglobovima.
Zaključak
Bekerova cista je čest problem koji može uzrokovati oticanje i bol iza kolena, ali u mnogim slučajevima ne izaziva ozbiljne tegobe. Većina pacijenata može se uspešno lečiti konzervativnim metodama, dok su invazivne procedure potrebne samo u težim slučajevima.
Ako primetite otok iza kolena ili imate bol i ukočenost, važno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnostike i adekvatnog lečenja. Rano prepoznavanje problema i pravilan tretman mogu značajno poboljšati kvalitet života i sprečiti dalje komplikacije.
Dr Goran Rodić je renomirani svetski stručnjak sa više od 30 godina iskustva u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1983. godine, a specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije završio je 1988. godine. Sa 30 godina postao je načelnik službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije, kao najmlađi načelnik u istoriji te institucije.
Punih 11 godina proveo je u FK Partizan kao prvi stalno zaposleni lekar od osnivanja ovog kluba, a kao sportski lekar radio je i u fudbalskim klubovima u Kini i Saudijskoj Arabiji gde je pružao medicinsku pomoć i članovima kraljevske porodice.
Više od 20 godina je lekar Narodnog pozorišta u Beogradu, osam godina je radio kao lekar pozorišta na Terazijama, šest godina kao lekar nacionalnog ansambla „Kolo“.
Višedecenijskim usavršavanjem i specijalističkim radom na klinikama, u institucijama i sportskim klubovima u zemlji i svetu stekao je retko kvalitetnu ekspertizu u dijagnostikovanju oštećenja i lečenju povreda lokotmotornog sistema, stanja vezanih za reumatološke i degenerativne procese i komplikacije u zglobovima, zglobnim kapsulama, tetivama, ligamenatima, mišićima i meniskusima.
Jedan je od začetnika ultrazvučne fizijatrijske dijagnostike u Srbiji i vodeći autoritet u ovoj oblasti.
