Artroza kolena, odnosno gonartroza, jedno je od najčešćih degenerativnih oboljenja zglobova koje pogađa milione ljudi širom sveta. Ovo stanje karakteriše postepeno propadanje zglobne hrskavice, što dovodi do bola, ukočenosti, oticanja i smanjene pokretljivosti kolena. Gonartroza ne pogađa samo stariju populaciju, već može da utiče i na mlađe osobe, naročito one sa određenim faktorima rizika.
Razumevanje uzroka, simptoma i dostupnih metoda lečenja ključno je za pravovremenu reakciju i očuvanje kvaliteta života. Ovde možete pronaći vredne informacije o uzrocima, simptomima, dijagnostici, preventivi i mogućnostima lečenja artroze kolena. Takođe, možete pronaći i savete za svakodnevno funkcionisanje sa ovim stanjem, kao i odgovore na neka od najčešćih pitanja koja nam postavljaju pacijenti.
Šta je artroza kolena?
U pitanju je degenerativno oboljenje koje prvenstveno pogađa zglobnu hrskavicu kolena. Hrskavica, koja služi kao amortizer između kostiju, omogućava glatke pokrete zgloba. Kod artroze dolazi do njenog habanja, što dalje uzrokuje trenje između kostiju, uz bol i ograničenu pokretljivost.
Postoje dve glavne vrste gonartroze:
- Primarna artroza kolena – Javlja se kao posledica prirodnog starenja i istrošenosti zglobova tokom vremena.
- Sekundarna artroza kolena – Rezultat je prethodnih povreda kolena, prekomerne telesne težine, ili drugih zdravstvenih problema poput reumatoidnog artritisa.
Gonartroza može pogoditi jednu ili obe strane kolena, a njeni simptomi mogu varirati od blage nelagodnosti do ozbiljnih ograničenja pokretljivosti.
Uzroci i faktori rizika za artrozu kolena
Gonartroza ima složenu etiologiju i povezana je sa brojnim faktorima koji doprinose njenom razvoju. Iako se često posmatra kao prirodni deo starenja organizma, postoje brojni dodatni elementi koji mogu ubrzati ili pogoršati stanje. Krenimo redom.
1. Starenje i prirodno habanje zgloba
Vremenom, zglobna hrskavica gubi elastičnost a njena sposobnost da apsorbuje udarce i podnosi trenje opada, što dovodi do postepenog propadanja. Iako se starenje ne može sprečiti, njegovi efekti na kolena mogu se ublažiti pravilnom negom zglobova i vođenjem zdravog načina života.
2. Gojaznost
Prekomerna telesna težina značajno povećava opterećenje na zglobove kolena. Svaki dodatni kilogram telesne težine stvara četiri puta veći pritisak na kolena prilikom hodanja. Ova dodatna opterećenja ubrzavaju habanje hrskavice i pogoršavaju simptome gonartroze. Studije pokazuju da smanjenje telesne težine, čak i umereno, može značajno ublažiti simptome i smanjiti rizik od razvoja bolesti.
3. Povrede zgloba
Prethodne povrede kolena, poput preloma kostiju, oštećenja meniskusa ili ruptura ligamenata, predstavljaju čest uzrok sekundarne artroze kolena. Povrede kolena često izazivaju mehanička oštećenja hrskavice i nestabilnost zgloba, što ubrzava njegovo propadanje. Osobe koje su imale sportske povrede ili nesreće trebalo bi da obrate posebnu pažnju na prevenciju i ranu dijagnostiku ovog stanja
4. Genetska predispozicija
Iako se tačni genetski mehanizmi još uvek istražuju, poznato je da osobe sa porodičnom istorijom artroze imaju veći rizik od razvoja ovog oboljenja. Genetski faktori mogu uticati na strukturu hrskavice, metaboličke procese u zglobovima i otpornost zglobova na opterećenja.
5. Nepravilno opterećenje zgloba
Deformiteti kolena, poput O-nogu (genu varum) ili X-nogu (genu valgum), mogu dovesti do neravnomernog opterećenja kolena i, posledično, do prekomernog trošenja određenih delova hrskavice. Takođe, profesionalne aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće pokrete kolena ili nošenje teških tereta mogu doprineti nastanku bolesti.
6. Nedostatak fizičke aktivnosti
Sedentarni način života je takođe jedan od čestih uzroka. Oslabljeni mišići koji podržavaju kolena, mogu dovesti do povećane nestabilnosti i rizika od povreda. Mišići kvadricepsa i zadnje lože su glavni za stabilnost zgloba kolena, te njihova slabost povećava opterećenje hrskavice. S druge strane, i prekomerna fizička aktivnost visokog intenziteta, poput dugotrajnog trčanja ili sportova sa naglim pokretima, takođe može ubrzati habanje zglobova.
7. Upalne i metaboličke bolesti
Hronične bolesti poput reumatoidnog artritisa, gihta ili psorijaze mogu izazvati sekundarnu gonartrozu. Upalni procesi oštećuju hrskavicu i sinovijalnu tečnost, smanjujući njenu zaštitnu funkciju. Takođe, metabolički poremećaji poput dijabetesa i gojaznosti mogu dodatno pogoršati stanje zglobova.
8. Hormonski faktori
Hormonalne promene, naročito kod žena u menopauzi, mogu uticati na zdravlje zglobova. Gubitak estrogena tokom menopauze povezan je sa smanjenom zaštitom hrskavice, što povećava rizik od razvoja artroze.
9. Loša ishrana
Nedostatak hranljivih materija neophodnih za zdravlje zglobova, poput vitamina D, kalcijuma i omega-3 masnih kiselina, može ubrzati propadanje hrskavice. Ishrana bogata prerađenim šećerima i mastima podstiče inflamatorne procese u organizmu što negativno deluje na zglobove.
Gonartroza simptomi
Simptomi artroze kolena mogu se razvijati postepeno i varirati u intenzitetu, od blagih neugodnosti do ozbiljnih ograničenja i smetnji u svakodnevnom funkcionisanju. Prepoznavanje ovih simptoma na vreme i rano otkrivanje je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno upravljanje ovim stanjem. U nastavku vam donosimo spisak najčešćih simptoma:
1. Bol u kolenu
Bol je najčešći simptom artroze kolena. Obično se javlja tokom fizičkih aktivnosti kao što su hodanje, penjanje uz stepenice ili čučnjevi. Kako bolest napreduje, bol može postati prisutan čak i u mirovanju ili tokom noći, narušavajući san. U ranim fazama, bol se često povlači nakon odmora, ali u naprednijim stadijumima postaje konstantan.
2. Ukočenost zgloba
Ukočenost kolena je naročito izražena ujutru ili nakon dužih perioda neaktivnosti, poput sedenja ili ležanja. Ova jutarnja ukočenost obično traje do 30 minuta, ali značajno otežava prve pokrete nakon buđenja.
3. Smanjena pokretljivost
Kako hrskavica propada, pokretljivost zgloba postaje ograničena. Osobe sa gonartrozom često imaju poteškoće prilikom savijanja i ispravljanja kolena, što otežava svakodnevne aktivnosti poput hodanja, vožnje automobila ili sedenja na zemlji i niskim stolicama.
4. Otok i upala
Otok je česta posledica upale u zglobu, koja nastaje usled iritacije unutrašnje sluzokože zgloba (sinovijalne membrane). Može biti praćen osećajem toplote ili crvenilom u okolini kolena, što ukazuje na aktivni upalni proces.
5. Krckanje i škripanje u zglobu (krepitacije)
Jedan od karakterističnih simptoma gonartroze je osećaj ili zvuk krckanja u zglobu prilikom pokreta. Ovaj fenomen, poznat kao krepitacija, nastaje usled trenja između oštećenih delova zgloba, gde više nema glatke površine hrskavice.
6. Gubitak stabilnosti
Kako se bolest pogoršava, koleno može postati nestabilno. Ovo se često manifestuje kroz osećaj „propadanja“ kolena ili nesposobnost da se sigurno stoji i hoda.
7. Deformiteti kolena
U kasnijim fazama gonartroze, zbog neravnomernog propadanja hrskavice, može doći do vidljivih deformiteta kolena. Ove promene mogu uključivati izražen O-oblik nogu (genu varum) ili X-oblik (genu valgum), što dodatno pogoršava situaciju.
8. Gubitak mišićne snage
Osobe sa gonartrozom često izbegavaju aktivnosti koje izazivaju bol, što može dovesti do slabljenja mišića nogu, naročito kvadricepsa. Ovaj gubitak mišićne snage dodatno doprinosi nestabilnosti i poteškoćama u hodanju.
Kada se obratiti lekaru?
Važno je potražiti medicinsku pomoć ako:
- Bol u kolenu ometa svakodnevne aktivnosti.
- Koleno postane ukočeno ili nestabilno.
- Otok i upala ne prolaze nakon nekoliko dana odmora.
- Zvukovi krckanja u zglobu postanu učestaliji i praćeni su bolom.
Pravovremenim konsultacijama sa stručnjakom moguće je usporiti napredovanje bolesti i značajno poboljšati kvalitet života.
Dijagnostika
Dijagnostički proces započinje detaljnim razgovorom sa pacijentom o simptomima i nastavlja se fizičkim pregledom koji obuhvata procenu stabilnosti kolena, opsega pokreta i znakova oticanja ili osetljivosti.
Za potvrdu dijagnoze koristi se dijagnostičko snimanje. Rendgenom se otkriva suženje zglobnog prostora i stvaranje koštanih izdanaka (osteofita). Magnetna rezonanca (MRI) pruža dodatne informacije o stanju hrskavice i mekih tkiva, dok ultrazvuk omogućava uvid u prisustvo tečnosti ili upalnih promena.
Rano otkrivanje omogućiće vam da na vreme započnete terapiju, bilo da su u pitanju fizikalne vežbe i modaliteti, terapija medikamentima ili modifikacija životnih navika. Teži slučajevi bolesti iziskuju hirurške intervencije.
Lečenje gonartroze, naročito u ranim fazama, uključuje niz nehirurških metoda koje su usmerene na smanjenje bola, poboljšanje pokretljivosti i usporavanje progresije bolesti. Ove metode kombinuju farmakološke tretmane, suplemente i fizikalnu terapiju kako bi se postigli optimalni rezultati.
Gonartroza kolena vežbe
Najveći benefiti fizikalne terapije su jačanje mišića koji podržavaju zglob, povećanje fleksibilnosti i smanjenje bola. Personalizovani plan vežbi prilagođava se stadijumu bolesti i individualnim potrebama pacijenta. Postoji nekoliko vrsta vežbi koje se praktikuju:
- Vežbe jačanja mišića
Fokus je na jačanju kvadricepsa i zadnje lože, što stabilizuje koleno i smanjuje opterećenje na zglob. Često se praktikuju izometrične vežbe i vežbe sa elastičnim trakama. - Vežbe istezanja
Ove vežbe poboljšavaju fleksibilnost i smanjuju ukočenost. Posebno su korisne vežbe istezanja tetiva i zglobne kapsule. - Aerobne vežbe niskog intenziteta
Hodanje, plivanje i vožnja bicikla poboljšavaju opšte stanje zglobova i podstiču cirkulaciju bez prekomernog opterećenja na kolena. - Vežbe balansa i propriocepcije
Ove vežbe poboljšavaju stabilnost i sprečavaju padove, što je posebno važno u tretmanu starijih pacijenata.
Pored vežbi, koriste se dodatne metode, odnosno fizikalni modaliteti koji ublažavaju simptome.
- Ultrazvučna terapija za smanjenje upale.
- Elektroterapija za stimulaciju mišića i ublažavanje bola.
- Magnetoterapija za poboljšanje cirkulacije i regeneraciju tkiva.
- Laseroterapija
Gonartroza lekovi
Lekovi protiv bolova (analgetici)
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), poput brufena, diklofenaka i aceklofenaka, često su prvi izbor za ublažavanje bola kod gonartroze. Ovi lekovi deluju na smanjenje upale i bola, ali njihova dugotrajna upotreba može izazvati određene nuspojave, poput iritacije želuca (pije se nalpaza da zaštiti želudac) ili problema sa bubrezima. Zbog toga je obavezna konsultacija sa lekarom radi izbora najbezbednije opcije.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidne injekcije pružaju brzo olakšanje bola i smanjenje upale. Međutim, njihova dugoročna i česta upotreba može imati štetne efekte na hrskavicu i okolna tkiva, pa se preporučuju samo u specifičnim situacijama i uz nadzor stručnjaka.
Injekcije hijaluronske kiseline
Injekcijama hijaluronske kiseline radi se “podmazivanje zgloba” tako što se povećava viskoznost i elastičnost sinovijalne tečnosti. Time se omogućava bolja pokretljivost, smanjenje bola i trenja između zglobnih površina. Deluju i antiinflamatorno i smanjuju otok i ukočenost. Najefikasnije su kod pacijenata sa blagim do umerenim stadijumima artroze. Procedura se obično izvodi u serijama od jedne injekcije nedeljno tokom tri do pet nedelja.
Suplementi: Glukozamin i hondroitin
Glukozamin i hondroitin su popularni dodaci ishrani koji se koriste za podršku zdravlju zglobova. Glukozamin obnavlja hrskavicu i smanjuje upalu, dok Hondroitin poboljšava njenu elastičnost i smanjuje trenje u zglobu. Dodaci se obično koriste u ranim fazama artroze kao dopuna fizikalnoj terapiji i zdravoj ishrani. Rezultati se primećuju već nakon nekoliko meseci redovne upotrebe.
Gonartroza kolena ishrana
Pravilno izbalansirana ishrana može smanjiti upalu, poboljšati pokretljivost zglobova i podržati regeneraciju hrskavice. U nastavku su preporuke koje će vam pomoći da optimizujete ishranu za zdravlje zglobova.
1. Suplementi
Uspešnosti procesa obnavljanja hrskavice umnogome zavisi od adekvatnog unosa nutrijenata koji podržavaju proizvodnju kolagena i imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje zglobova. U nastavku vam donosimo neke od najvažnijih nutritijenata i njihove izvore:
- Kolagen i želatin: Supa od kostiju i želatina sadrži kolagen, koji je osnovni gradivni element hrskavice.
- Vitamin C: Podstiče sintezu kolagena. Najbolji izvori uključuju citrusno voće, jagode, kivi i papriku.
- Cink: Pomaže u regeneraciji tkiva. Nalazi se u semenkama bundeve, orasima i integralnim žitaricama.
- Sumpor: Podržava zdravlje vezivnog tkiva. Nalazi se u crnom i belom luku, kupusu i brokoliju.
2. Dodaci Ishrani za Gonartrozu
Dodaci ishrani mogu biti korisni za dodatnu podršku zglobovima, posebno kada ih prate promene u načinu ishrane.
- Glukozamin i hondroitin: Pomažu u očuvanju zglobne hrskavice i smanjenju bola.
- Omega-3 masne kiseline: Mogu se uzimati u obliku ribljeg ulja.
- Vitamin D: Podržava zdravlje kostiju i zglobova, posebno kod osoba sa deficitom.
- Kurkumin (ekstrakt kurkume): Efikasan u smanjenju upale
Zaključak
Ovo hronično oboljenje u nekim slučajevima značajno utiča na kvalitet života, ali uz pravilan pristup moguće ga je efikasno kontrolisati. Pravovremena dijagnoza je od najveće vaćnosti za precizno određivanje stadijuma bolesti i pravilan izbor terapije.
Neoperativne metode koje uključuju fizikalnu terapiju, pravilnu ishranu i korišćenje dodataka poput glukozamina i hijaluronske kiseline, imaju važnu ulogu u ublažavanju simptoma i usporavanju daljeg propadanja zgloba. Uz to, prilagođene vežbe, smanjenje telesne težine i izbegavanje štetnih namirnica mogu dodatno doprineti očuvanju funkcionalnosti kolena.
Iako se gonartroza ne može u potpunosti izlečiti, kombinacija preventivnih mera, adekvatnog lečenja i promena životnog stila može značajno poboljšati pokretljivost i smanjiti bol. Važno je biti dosledan u sprovođenju terapije i redovno konsultovati stručnjake kako bi se osigurao najbolji mogući ishod.
Dr Goran Rodić je renomirani svetski stručnjak sa više od 30 godina iskustva u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1983. godine, a specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije završio je 1988. godine. Sa 30 godina postao je načelnik službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije, kao najmlađi načelnik u istoriji te institucije.
Punih 11 godina proveo je u FK Partizan kao prvi stalno zaposleni lekar od osnivanja ovog kluba, a kao sportski lekar radio je i u fudbalskim klubovima u Kini i Saudijskoj Arabiji gde je pružao medicinsku pomoć i članovima kraljevske porodice.
Više od 20 godina je lekar Narodnog pozorišta u Beogradu, osam godina je radio kao lekar pozorišta na Terazijama, šest godina kao lekar nacionalnog ansambla „Kolo“.
Višedecenijskim usavršavanjem i specijalističkim radom na klinikama, u institucijama i sportskim klubovima u zemlji i svetu stekao je retko kvalitetnu ekspertizu u dijagnostikovanju oštećenja i lečenju povreda lokotmotornog sistema, stanja vezanih za reumatološke i degenerativne procese i komplikacije u zglobovima, zglobnim kapsulama, tetivama, ligamenatima, mišićima i meniskusima.
Jedan je od začetnika ultrazvučne fizijatrijske dijagnostike u Srbiji i vodeći autoritet u ovoj oblasti.