Upala Ahilove tetive nije retkost u rehabilitaciji, u našoj ordinaciji. Činjenica je da većina pacijenata sa tom problematikom dolazi iz sveta sporta ali se susrećemo sa ovim problemom i kod drugih. Može nastati iz više razloga od kojih su najčešći preopterećenje u mišićima lista i neretko istegnuća ove lože.

Čest duboki čučanj, hod na prstima ili duže stajanje mogu dovesti do ovih problema (česta je upala ovojnica tetive, i od prisustva tečnosti ili ne, dele se u dve grupe).

Ovo se uspešno leči sa fizikalnim terapijama u većini slučaja sa tim da se pažljivo putem ultrazvučne dijagnostike vidi o čemu se tačno radi. Pre svega, postoji mogućnost i manjeg oštećenja tetivnih vlakana, koja mogu promaći manje pažljivom ispitivaču. S druge strane, često se sa bolom u toj regiji može dogoditi dominantan problem sa retrokalkanearnom burzom koji se u ovom slučaju drugačije leči i što u slučaju promašene dijagnoze dovodi do slabog rezultata u rehabilitaciji.

Parcijalna ruptura je daleko ozbiljniji problem i on zahteva „otvaranje četvoro očiju“ jer u slučaju previda lako može doći do kompletne rupture Ahilove tetive, a to je po mom mišljenju, najteža povreda mekih tkiva kod sportista. Ponekad ovakva stanja zahtevaju i prisustvo ortoze „čizme“, a nikako gips i imobilizacija. Pažljivo se određuje dan kada se kreće u oporavak na terenu. Prosečno vreme oporavka u zavisnosti od stepena parcijalne rupture se kreće u intervalu od 14-21 dan. Obavezno, oporavak pratiti ultrazvučnim pregledom radi pravilne oduke o fizičkom naprezanju.

Kompletne rupure Ahilove tetive se tretiraju u dva pravca:

 

  1. Operativno
  2. Konzervativno

Nakon ovog zadesa, aktivno učešće sa fizikalnim terapijama u oba slučaja započeti odmah (elektromagnetna indukcija je moguća i kroz cirkularni gips), a da ne pominjemo noviji pristup sa ortozama koje se pažljivo skidaju zbog primene terapije pa ponovo plasiraju do sledećeg dana. Poštuju se uputstva ortopeda o momentu dozvoljenog oslonca i postizanja povećanja pokretljivosti u skočnom zglobu, ali niko ne brani (naprotiv) aktivno učešće fizikalnih agenasa (struje, laseri, magneti, vakumi…) od prvog mogućeg dana jer oni dramatično poboljšavaju lokalni nalaz i brzo dovode do smanjenja bola, bolje prokrvljenosti, trofike tkiva i zarastanja.

Očekivano vreme oporavka kod ovih povreda je ne manje od dva i po meseca.